Milan Dobričić

 

 

(Србија)

 

 

 

AUTO-PUT

 

Gledam; odavde gde sam,

lepo se vidi:

kako mi mladi starimo,

i kako ne postajemo ništa.

Nekad su se duhovi jagmili

da im se ime negde upiše.

Sad hodamo asfaltiranim auto-putem sa x traka,

paralelno, jedni pored drugih,

mašemo preko metalne ograde,

srljamo nezadrživo ka horizontu.

Ako ikad, svet je danas ravna ploča

preko čijeg ruba svi, u kolonama, padamo.

 

 

 

BLAGOSLOVENI GUBITNICI

 

Noge slonova Dalija zapletene u debla bukava.

Uspavani dinosaurusi lome plavi horizont.

Napušten toranj sišao na vrh kamenoloma.

Rastrzani ljudi u daljini krive bledo lice žene.

Krune se kontinenti na kori lišajive šljive.

Ciknuto vino nektar odbeglih bogova.

Vršti belutak pod trbuhom pretovarenog čamca.

Niski vetar svira o grlić flaše u ruci.

Žig zveri gospodara svud po njenom telu.

Trava se ruga katastrofi život smrti.

 

 

 

DA LI SI OK?

 

Uvek nameštaš krevet istim redom na isti način.

Uvek obuvaš prvo levu pa desnu čarapu cipelu.

Uvek pereš zube istim pokretom istom rukom.

Uvek kupuješ istu vrstu hleba isti jogurt.

Uvek piješ istu kafu spremljenu na isti način.

Uvek sediš u istom kafiću na istoj stolici uza zid.

Uvek citiraš istog pisca iste poslovice fraze.

Uvek proveravaš simetriju slika zatvaraš ormar fioke.

Uvek ideš istim putem istim prečicama tamo i nazad.

Rodiš se živiš umreš uvek tim redom.

Da li si OK?

Opsesivno-kompulzivan?

 

 

 

EPITAF

 

Ne dolazite mi na grob!

Ne volim da mi neko

stoji nad glavom.

 

 

 

PROMAŠAJI

 

Ptica je promašila

prozorsko okno

i uletela

 

promašila drugo

i izletela

 

dva čista promašaja

i odletela

 

 

 

VOZOVI, GRADOVI, SUĐAJE

(beleške s putovanja)

 

VOZ, SOLUN

 

Susret s vozom kao s detinjstvom.

Nelagodnost, čak strah… a letenja se ne bojim.

Ispraćaju me prijatelj, grad i avalski toranj u plamenu, kroz prljav prozor.

Prate me one bez kojih me nema: Smrtonosna, Ružna, Dosadna.

Kola 466, kabina 3, ležaj 21.

Osim zvuka, kao da prvi put putujem vozom.

Kaljava posteljina, WC strave i užasa.

Magla. Strah od Smrtonosne.

Redom Preševo, Tabanovci, Veles, Gradsko, Demir Kapija, Đevđelija, Eidomeni, Polikastro.

Putovanje vozom je tužno, sve stanice izgledaju napušteno.

Sendvič i najgora kafa u životu.

Tuneli. Reke. Mostovi. Stene. Masline. Granice.

Crna reka, belo sunce.

Satovi odjednom žure 60 minuta.

Voz juri, vrata drhte, kaput se njiše.

Dosadna mi golica tabane dok spavam u bunilu.

 

Solun. Vazduh miriše na Grčku. Detinjstvo.

Pogled iz sobe na druge poglede iz sobe.

Prvi odmor, samoća, tišina.

Gledam Ružnu.

Televizor se nagnuo s ormara i gleda mene; ignorišem ga.

Psi lutalice ogromni, poželiš da si bio jedan od njih u prethodnom životu.

Svakog dana, svake večeri, svake noći, prinosim žrtve Suđajama.

Napokon, poseta precima.

Razgovor o smrti; na svom terenu sam.

Golubovi na simsu.

Mir?

 

 

 

VOZ, ISTANBUL

 

Skučene kabine, jedna na drugoj; sigurno spavam iznad nekoga.

Voz kao jahanje, njihanje, topot.

Voz kao kolevka koju ljulja nervozna majka.

Granice. Kiša. Oranice. Odroni. Potoci. Bujice.

Stanica iz starih filmova; majka se napokon umirila, dete je zaspalo.

Izlazim. Njih tri u uglu oka.

 

Grad mačaka i žutih taksija.

Mala soba, prozor u zid.

Poj sa minareta; Aja Sofija i Plava džamija se dozivaju.

Smrtonosna lebdi nada mnom gde god da krenem.

Zamak, puno zvanica, i žena zbog koje mi se plače, podseća me na davnu majku.

Trajekt prate galebovi, vetar ih zaustavlja u letu.

Azija izašla na ulice, pločnike, mirisna, šarena.

Na jednom doku žive crne, na suprotnom bele ptice.

Sišli smo pod zemlju, nad vodom; ni ovde nisam sam.

Bosfor pod mostovima; pored mene ćelavi vukodlak.

Jutro, sunce, duga, još jedna,

galeb pod prozorom, njegovi u dugačkom jatu prate ribarski brod.

Kraj mora, po kiši, suncu, vetru. I smrt.

Duga nije donela sreću, samo tužne ispovesti, suze. I smrt.

Mačke kukaju celu noć. Ptičica pobegla od njih u trpezariju.

Nema više vozova, radujem se krilima.

Čekam da odletim.

Ružna pokušava da se sakrije. Smrtonosna gubi zube.

Dosadna je pored mene na praznom sedištu. Zatim mi seda u krilo.

 

 

 

 

 

 

 

____________________________________________

 

BIO

 

Milan Dobričić, rođen 1977. godine u Beogradu.
Diplomirao svetsku i srpsku književnost na Univerzitetu u Beogradu. Završio Beogradsku Otvorenu Školu.
Jedan od osnivača Udruženja Treći Trg (www.trecitrg.org.rs) i međunarodnog Beogradskog festivala poezije i knjige TRGNI SE! POEZIJA!
Radi kao prevodilac sa engleskog i italijanskog jezika.
Objavljivao poeziju i prozu u časopisima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Francuskoj, Poljskoj, Rumuniji, Španiji/Kataloniji, Turskoj i Makedoniji.
Objavio dve priče u zborniku Najkraće priče 2006 (Alma, Beograd) i jednu u zborniku Krik (Krik, Beograd, 2016). Objavio koautorsku knjigu proze Dnevnik 2000 (CSM, 2001), zbirke pesama Pritisak (CSM, 2002), Dovijanje (Treći Trg, 2006), Blagosloveni gubitnici (Društvo Istočnik, 2009), Lirika i tako… (Treći Trg, 2013), Trenuci kad se rađaju sveci (Treći Trg, 2015), dvojezični izbor iz poezije Blessed Losers (Treći Trg, 2013), zbirku kratkih priča Ceđ (Treći Trg, 2010), zbirku kratkih zapisa O (Treći Trg, 2014) i roman Dnevnik glavobolje (Treći Trg, 2017). Učesnik u projektu WordExpress kao pesnik i prevodilac. Prevođen u časopisima na engleski, francuski, poljski, rumunski, katalonski, češki, slovenački, turski, hebrejski, makedonski, ruski, letonski, bugarski i italijanski jezik. Izbor iz poezije objavljen je na turskom jeziku 2017. godine.
Preveo s engleskog roman velškog pisca Ovena Martela Drugi čovek (Treći Trg, 2011) i malteškog pisca Imanuela Mifsuda Juta Hajm (Treći Trg, 2018), zbirke pesama Paskal Peti Zoo otac (Treći Trg, 2012), Lovkinja (Treći Trg, 2016) i Fauverie (Treći Trg, 2016), i zbirku pesama Gabrijela Rozenstoka Tragom njenog imena (sa Gorjanom Rajić, Treći Trg, 2013).

Član Srpskog književnog društva i Udruženja književnih prevodilaca Srbije od 2017. godine.

 

Bibliografija:

 

Dnevnik 2000 (CSM, 2001) – proza

Pritisak (CSM, 2002) – poezija

Dovijanje (Treći Trg, 2006) – poezija

Blagosloveni gubitnici (Društvo Istočnik, 2009) – poezija

Ceđ (Treći Trg, 2010) – proza

Lirika i tako… (Treći Trg, 2013) – poezija

Blessed Losers (Treći Trg, 2013) – dvojezični izbor poezije, prevod na engleski Novica Petrović

Kutlu Kaybedenler (Delta, 2017) – izbor iz poezije, na turski preveo Gokčenur Č.

O (Treći Trg, 2014) – kratki zapisi

Trenuci kad se rađaju sveci (Treći Trg, 2015) – poezija

Dnevnik glavobolje (Treći Trg, 2017) – roman

Oven Martel: Drugi čovek (Treći Trg, 2011) – prevod

Paskal Peti: Zoo otac (Treći Trg, 2012) – prevod

Gabrijel Rozenstok: Tragom njenog imena (Treći Trg, 2013) – prevod sa Gorjanom Rajić

Paskal Peti: Lovkinja (Treći Trg, 2016) – prevod

Paskal Peti: Fauverie (Treći Trg, 2016) – prevod

Imauel Mifsud: Juta Hajm (Treći Trg, 2018) – prevod

Treći Trg 20-30/2010 (Treći Trg, 2010) – prevod, više autora

 

Articles similaires

Tags

Partager